Стеван Сремац
9.FONDACIJA „STEVAN SREMAC“ Senta
Veliki ljudi ostaju VELIKI zanavek!
Po svojim izuzetnim delima i posvećenošću stvari Srpstva, Stevan Sremac akademik, istoričar i književnik zauzima izdvojeno mesto među onima koji su obeležili kulturni uspon građanske Srbije u njenom zlatnom XIX i početku XX veka.
Stevan Sremac rođen je u Senti 11.11.1855.godine, u porodici u kojoj su negovane tradicionalne srpske vrednosti: vera, rodoljublje i slava srpske istorije, što će na mladog Sremca ostaviti dubok i neizbrisiv trag koji se oseća u životu i delu i kroz kasniju privrženost tradiciji i nacionalnom romantizmu.
Portret oca i sina
Srpsku osnovnu školu završio je u Senti 1867/68.godine, a pošto je rano ostao bez roditelja, iste godine preseljava se u Beograd kod ujaka Jovana Đorđevića. U Sentu se više nikada nije vratio iako ju je jako voleo i ponosio se njome, a više svojih književnih radova potpisivao je kao Stevan Sremac Senćanin. Odjeci i sećanja na doba senćanskog detinjstva i kasnije nostalgije za rodnim mestom, Bačkom i Tisom, ostale su u brojnim pasažima i opisima u njegovom romanu „Pop Ćira i pop Spira“.
Portret Stevana Sremca
U Beogradu završava Prvu beogradsku gimnaziju (1874), a na Velikoj školi Filozofski fakultet, istorijsko-filološki odsek (1878). Za vreme školovanja bio je učesnik srpsko-turskog rata (1876-1878). U javnom životu važio je za tradicionalistu i nacionalistu, oslonjenog na vrednosti srpstva do istorijske glorifikacije i taj svoj stav nikada nije promenio. Sve do svoje prerane smrti, neprekidno 27 godina radio je u prosvetnoj struci u Nišu, Pirotu i Beogradu.
Portret Stevana Sremca
Počeo je da piše relativno kasno u 33-oj godini života. Iza sebe je ostavio velika neprocenjiva dela: „Iz knjiga starostavnih“ o ličnostima i događajima iz skore srpske prošlosti, realistične pripovetke „Božićna pečenica“, „Ivkova slava“, „Vukadin“, „Luminacija na selu“, „Pop Ćira i pop Spira“ jedan od najvećih humorističkih romana u našoj književnosti, „Zona Zamfirova“ najbolje komponovano Sremčevo delo koje je uz „Ivkovu slavu“ i dramatizovano, a u skorije vreme preneto i na filmsko platno.
Umro je u Sokobanji 1906.godine u pedesetprvoj godini života. Njegovu smrt je Srbija tog vremena doživela kao ogroman nacionalni gubitak.
„Umuknuo je bulbul tamo kraj Nišave, u niškim vinogradima pod Goricom; zanemeo je bojtarev rog na širokim bačkim ravnicama; utrnuo je šum lišća, a zamro je žubor studenca u čarobnoj Fruškoj gori; uspavalo se sinje more te ne bije o hridine starostavnoga Dubrovnika; ne šumori i ne lomi se Neretva o teške mostarske zidine...Sve... sve je izumrlo, sve je zaustavilo dah, celo Srpstvo „od Adrije daž do Sent Andrije“ – zaustavilo je dah i sumorno pogleda na sutrašnji dan, koji će mu osvanuti bez tvoga vedroga osmeha, koji je Gospod, navalivši na nas brižne dane, poklonio nam bio kao utehu...“
(Branislav Nušić: nad odrom Stevana Sremca)
Stevan Sremac sa prijateljima u Topčideru
Zavičajna fondacija „Stevan Sremac“ osnovana je 2005.godine u renoviranoj i obnovljenoj rodnoj kući velikana srpske književnosti, radi očuvanja i unapeđivanja srpske kulturne baštine grada Sente, kao i uspomene na jednog od najvećih srpskih pisaca, te integracije svih savremenih segmenata srpske zavičajne kulture grada, čuvanja i negovanja srpskog jezika i tradicije lokalne srpske zajednice.
Na taj način su stvoreni uslovi za trajno očuvanje i negovanje uspomene na akademika i književnika Stevana Sremca, a samim tim i organizovanje manifestacija koje služe unapređenju kulture srpske lokalne zajednice, odnosno prezentacija istih u državi i inostranstvu.
Stevan Sremac sa prijateljima u Mostaru
U okviru Zavičajne fondacije otvorena je stalna izložbena postavka o životu i radu Stevana Sremca, gde se može videti sve ono što je za života stvorio i gde su ga tadašnje nemirne godine vodile. U svojim prostorijama Fondacija organizuje promocije knjiga, književne večeri i istorijske tribine. Pod njenim okriljem pokrenut je i folklorni igrački ansambl, a pevačko društvo „Zora“ nastavlja tradicije crkvenog pevačkog društva s kraja XIX veka.
Rukopis Ibiš - Aga
Fondacija je do sada izdala nekoliko knjiga vezanih za delo Stevana Sremca, a u planu je da svake godine izda po jednu. Tako bi se već postojeća izložbena postavka upotpunila pisanom reči. Kao korak dalje, 2008. godine pokrenut je almanah „Beležnik“ , kako se zvala i Sremčeva beležnica koju je nosio sa sobom i u nju zapisivao događaje koje je kasnije pretakao u svoje knjige. U „Beležniku“ će biti objavljivani tekstovi naših eminentnih stručnjaka iz ove oblasti , koji su se bavili ili se bave životom, delom i radom Stevana Sremca.
Rukopis Zona Zamfirova
Fondacija ima blisku saradnju sa naučnim i stručnim ustanovama koje se bave očuvanjem i unapređenjem srpske kulture i tradicije, te životom i radom Stevana Sremca. Saradnja sa Maticom srpskom, Narodnim muzejom iz Niša, Narodnom bibliotekom Srbije, Niškim kulturnim centrom i drugim sličnim institucijama, upotpunjuje kreativni i stručni rad Fondacije. Pored njih, okosnicu rada Fondacije čini i saradnja sa pojedincima koji se bave životom i radom Stevana Sremca, a između ostalih to su: akademik Matija Bećković, pesnikinja Tanja Kragujević, književnik Milovan Danojlić, prof. dr. Mihajlo Pantić, Jovan Mladenović kustos Narodnog muzeja iz Niša, pisac Stana Dinić-Skočajić i mnogi drugi. Svi oni nesebično pomažu da Fondacija na kulturnoj mapi Srbije zauzme mesto koje joj pripada.